01.12.2024

Nezavisnost radno obeležila 33. rođendan: Za novi zakon o radu i posebne sudove rada

Predlog Nezavisnosti je da se zakonom redefiniše pojam “zaposleni“ i da se poboljšaju njegova radna, ekonomska i socijalna prava, unapredi sistem kolektivnog pregovaranja, efikasnije zaštite žene na poslu i sindikalni predstavnici

Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” organizovali su juče konferenciju “U susret novom zakonu o radu”. Skupu održanom povodom 33 godine aktivizma Nezavisnosti prisustvovali su ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Nemanja Starović, ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković, predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić, direktorka Kancelarije nemačke fondacije Fridrih Ebert, predstavnici pravosuđa, akademske zajednice, nevladinih organizacija i granskih sindikata.

Ključna rešenja novog zakona o radu koji predlaže Nezavisnost predstavili su viši savetnici sindikata Dragica Mišljenović i Zoran Ristić, dok je sindikalnu Inicijativu za uvođenje posebnih sudova rada tumačila Slađana Kiković, šefica Pravne lužbe UGS “Nezavisnost”. U diskusiji o tim predlozima po pozivu su učestvovali Bojan Božović, sudija Višeg suda u Novom Sadu i Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. U debati su učestvovali i stručni predstavnici Ministarstva za rad i Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Srbiji.

Raspravu je moderirao sociolog Zoran Stojiljković, raniji predsednik UGS “Nezavisnost” koji je, između ostalog, ukazao na značaj iskrenog, tolerantnog i argumentovanog socijalnog dijaloga o tako važnoj temi kao što je radno zakonodavstvo. On je pohvalio rad stručnog tima Nezavisnosti na predlogu novog zakona o radu što je očigledan dokaz da je to radnička organizacija sa dovoljno znanja i kapaciteta, što uostalom pokazuju i prethodne 33 godine trajanja i aktivizma Nezavisnosti.

Za “krovni” zakon

U svojstvu domaćina konferenciji se u uvodnom delu obretila predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić podsetivši da nije “tipično da sindikati predlažu zakone” ali da je nakon obimne analize aktuelnog Zakona o radu, pre dve godine, u rukovodstvu Nezavisnosti sazrelo uverenje da treba napraviti iskorak i ponuditi ključna rešenja za kvalitativno poboljšanje zakona. Predlog dokumenta koji su napravili stručni timovi sindikata u međuvremenu su razmotrili i podržali Glavni i Izvršni odbor UGS “Nezavisnost”.

“Ovaj dokument ne treba razumeti kao nešto što je ‘zakucano’, on predstavlja naše predloge za buduću tripartitnu radnu grupu koju će formirati Ministarstvo rada za izmene radnog zakonodavstva”, kazala je predsednica Nezavisnosti dodajući da će biti dragoceno čuti šta o tim predlozima misle meritorni stručnjaci za radno pravo, poslodavci i predstavnici resornog ministarstva koji su prihvatili poziv i došli na skup. Takođe se očekuju stavovi nevladinog sektora, kao što je Centar za istraživanje javnih politika sa kojim Nezavisnost realizuje projekat o novim oblicima rada.

“Cilj je da dobijemo dobar zakon o radu. Godinama ponavljamo da smo protiv normativnog cepanja i usitnjavanja ove tematike. Naša osnovna poruka je da ovaj zakon treba da bude sistemski i krovni, zato ga treba ojačati a ne da se on slabi pobočnim zakonima što ga čini manje važnim”, naglasila je Andrić.

Efikasnija zaštita sindikata
Predlogom zakona Nezavisnosti predviđena je efikasnija zaštita sindikalnih predstavnika tako da oni ne mogu biti dovedeni u nepovoljniji položaj za vreme obavljanja funkcije i dve godine nakon toga, ukoliko postupaju u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom. Poslodavac je, pored toga, dužan da predstavnika reprezentativnog sindikata, nakon isteka funkcije, vrati na poslove koje je obavljao pre sindikalne funkcije sa pripadajućom osnovnom zaradom. Pored toga, izričito se zabranjuje poslodavcu da vrši pritisak na sindikalno organizovano članstvo (predviđene su i kazne).
Ministar Starović ocenio je da je postojanje jakih, dobro organizovanih sindikata jedan od preduslova razvoja društva uz napomenu da će takvi sindikati u ministarstvu uvek imati “sagovornika i partnera koji ima želju i sluha da podrži incijative koje imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih”. Kazao je da je neophodno zajednički razvijati socijalni dijalog kao preduslov za rešavanje problema na nacionalnom i lokalnom nivou.

Podsetio je Starović da je u martu započela realizacija projekta o unapređenju socijalnog dijaloga u Republici Srbiji kojim će se realizovati zajedničke aktivnosti socijalnih pratnera a koji treba da doprinesu usaglašavanju propisa i standarda sa regulativom Međunarodne organizacije rada i Evropske unije. Ministar je u tom kontekstu naveo i Tvining projekat koji će početi da se sprovodi krajem prvog ili početkom drugog kvartala 2025. godine, a u okviru koga će se pristupiti analizi usaglašenosti važećih radnih propisa, među kojima i Zakona o radu, sa pravnim tekovinama EU. Analiziraće se kompletno radno zakonodavstvo – zakoni o agencijskom zapošljavanju, sezonskim poslovima, privremenom radu u inostranstvu, sprečavanju zlostavljanja na radu, stipendiranju i radnoj praksi. Cilj je, kako je kazao, da Srbija dobije savremene zakone harmonizovane sa pravnim okvirom EU.

Korak ka Evropskoj uniji

“Srbija ima značajnu tradiciju radnog prava i mnogi elementi vašeg radnog prava su veoma bliski zakonima Evropske unije. Novi zakon o radu će predstavljati značajan korak u ispunjavanju uslova iz Poglavlja 19 i to bio bio pozitivan signal na putu Srbije ka EU. U tome imate veliku podršku EU i Nemačke”, poručila je ambasadorka Nemačke Anke Konrad pozdravljajući učesnike konferencije.

Čestitajući kolegama iz Nezavisnosti 33. godine aktivizma potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković naglasio je da dva najveća sindikata u Srbiji imaju zajednički cilj – “unapređenje položaja članstva i svih zaposlenih”. Ukazujući da Zakon o radu traje već deset godina Vuković je podsetio da je on “usvojen u Narodnoj skupštini bez javne rasprave, bez razmatranja u Socijalno-ekonomskom savetu” te da su oba sindikata imala velike primedbe koje nisu uvažene pa je donesen zakon koji “nije baš od koristi za svet rada”.

Socijalna dimenzija EU
Nemačka ambasadorka Anke Konrad izrazila je zadovoljstvo što o tako značajnoj temi kakva je radno zakonodavstvo razgovaraju predstavnici države, poslodavaca i sindikata. Ukazala je da je “socijalni dijalog još od zaključivanja Rimskih ugovora 1957. godine deo DNK Evropske unije” ističući da “produbljivanje zajedničkog tržišta i očuvanje osnovnih prava svih građana ne bi bilo moguće bez socijalne dimenzije”. Zbog toga pregovaračko Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje – ima poseban značaj u evrointegracijama.
“Mislim da to treba da nam bude nauk u susret novom zakonu o radu”, istakao je Vuković navodeći da su važećim zakonom smanjene nadležnosti sindikata, posebno sindikalnim poverenicima u preduzećima: “Oni nisu neprijatelji svetu kapitala, već prvi koji treba da proveravaju da li se poštuju zakoni, kolektivni ugovori i pojedinačni ugovori o radu”. Vuković je ukazao da u ovoj zemlji ”umesto sindikata neki drugi koji ne učestvuju u oficijelnom socijalnom dijalogu redovno ‘izbacuju’ neke bele ili sive knjige i ljute se kada se ne prihvate njihovi zahtevi i predlozi o nekakvom fleksibilnom radu koji će navodno unaprediti ekonomiju zemlje.” Poručio je da su oba reprezentativna sindikata za socijalni mir ali uz poštovanje pravila igre i normativa, uključujući kolektivno pregovaranje i kolektivne ugovore.

Prema mišljenju Miloša Nenezića, predsednika Asocijacije poslodavaca Srbije, socijalni dijalog je neophodan jer je “jedini civilizacijski način ne samo za rešavanje problema već i za preventivno sprečavanje problema”. Međutim, kako je primetio, dijalog u Srbiji je “daleko od pristojnog”, posebno u Socijalno-ekonomskom savetu gde je veoma teško okupiti sve aktere i gde “nešto ne funkcioniše”.

“Ako se čak i održi sednica i donesu neke preporuke retko šta se od toga sprovede”, istakao je Nenezić dodajući da ništa bolja situacija nije ni na lokalnom nivou, jer su retke opštine i gradovi u kojima socijalno-ekonomski saveti funkcionišu. Kazao je da je prirodno da “svaka strana gleda svoje interese”, ali da nedostaje međusobno uvažavanje socijalnih partnera. Izrazio je nadu da će se izrada novog zakona o radu “temeljiti na nekim stvarnim, objektivnim činjenicama”. Dodao je “da se zna ko će na kraju doneti odluku, ali treba čuti sve tri strane i nešto uvažiti od toga.”

Kirsten Šonefeld, direktorka Kancelarije namačke Fondacije Fridrih Ebert koja je pomogla organizaciju ove konferencije, ukazala je da sindikati predstavljaju veoma bitan stub demokratije i naglasila da je Nezavisnost jedan od važnih partnera koji ima značajnu ulogu i u evropskim razmerama.

Redefinisanje pojma zaposleni

Suštinska izmena koju predlaže Nezavisnost je izmena definice zaposlenog – to nije lice u radnom odnosu kod poslodavca već lice koje obavlja rad kod poslodavca. Termin “ugovor o radu“ zamenjen je kraćim terminom “ugovor” čime dosadašnji “radno angažovani”, dakle i oni koji su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, dobijaju sva prava koja su do sada pripadala samo zaposlenima po ugovoru o radu na određeno i neodređeno vreme. Inače, predlažu se tri vrste ugovora – na neodređeno vreme, na određeno vreme (najduže 36 meseci) i ugovor o radnom angažovanju. Privremeni i povremeni mogu biti samo poslovi koji nisu sistematizovani pravilnikom, a definisani su sezonski poslovi kao i način obavljanja radne prakse.

“Nevidljivi” platformski radnici
Na probleme radnika koji rade za digitalne platofrme ukazala je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika ističući da oni ne znaju vlastiti identitet jer nisu obuhvaćeni radnim zakonodavstvom. “Oni se obraćaju poslodavcima i sindikatima tražeći da im život bude bolji a ne znaju ko su. Za njihovo sindikalno organizovanje nedostaje institucionalni okvir za šta je odgovorna država”, naglasila je Jakobi.
U vezi sa noćnim radom propisan je obavezan lekarski pregled najmanje jednom godišnje na trošak poslodavca.

U cilju zaštite zaposlene žene posle porodiljskog odsustva i odsustva zbog nege deteta predložena je obaveza poslodavca da je vrati na iste ili druge odgovarajuće poslove bez promene visine zarade i nivoa prava.

Prilikom upućivanja na rad kod drugog poslodavca zaposleni treba da bude zaštićen tako da mu se ne mogu utvrditi manja prava od onih koja je prethodno imao.

U slučaju sporazuma o prestanku radnog odnosa on je ništavan ukoliko ga je zaposleni potpisao pod pretnjom ili prinudom, ili je doveden u zabludu, a dokazivanje zakonitosti takvog sporazuma je obaveza poslodavca.

U slučaju nepoštovanja radne discipline ili povrede radnih obaveza predviđeni su disciplinski organi sa razrađenim postupkom, a uvedena je i dvostepenost u rešavanju žalbi kod poslodavca.

U oblasti kolektivnog pregovaranja predlog je da poslodavac mora da pristupi pregovorima u roku od 15 dana od podnošenja incijative reprezentativnog sindikata. Ako to ne učini, kolektivni ugovor koji predlaže sindikat stupa na snagu. Predviđeno je da pravilnik o radu može važiti najviše godinu dana čime se naglašava prioritet kolektivnog ugovora koji bi se ubuduće zaključivao na tri umesto “do tri” godine. Veoma važan je i predlog da u situaciji kada o zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više sindikata on stupa na snagu ukoliko ga je potpisao makar jedan od tih sindikata. Takođe, zanimljiv je predlog da odluku o proširenom dejstvu posebnih (granskih) kolektivnih ugovora donosi ministar rada bez do sada propisanih kriterijuma (kvote o uslovi).

U oblasti nadzora definisano je ovlašćenje inspektora rada da obavlja nadzor bez prethodne najave poslodavcu i obaveza inspektora da obezbedi prisustvo podnosioca zahteva i sindikata ako je podnosilac njegov član.

Zarade i druga primanja

Predlogom novog zakona u finansijskom delu predviđeno je da radni učinak zaposlenog ne može uticati na smanjenje njegove osnovne zarade kako bi se obezbedila njena garantovana isplata i sprečila praksa nekih poslodavaca da osnovnu zaradu umanjuju i za više od polovine zbog neostvarenja radnih rezultata.

Predlog Nezavisnosti je i da se elementi za utvrđivanje osnovne zarade i radnog učinka isključivo utvrđuju kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.

Predviđeno je i povećanje procenata uvećanja zarade: za prekovremni rad i rad nedeljom – 110 odsto, za rad noću i smenski rad – 26 procenata.

Naknada troškova za ishranu u toku rada iznosi najmanje 10 odsto prosečne zarade koja je kod poslodavca isplaćena u prethodnom mesecu. Minimalni iznos regresa za korišćenje godišnjeg odmora treba da iznosi najmanje 50 odsto od prosečne zarade isplaćene prethodnog meseca.

Naknada zarade za privremenu sprečenost za rad (bolovanje) treba da iznosi 75 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, odnosno za tri meseca ukoliko je to za njega povoljnije. U slučaju smanjenja obima rada bez krivice zaposlenog poslodavac ga ne može uputiti na godišnji odmor, a ukoliko ga upućuje na plaćeno odsustvo zaposlenom pripada ista nadoknada kao u slučaju privremene sprečenosti za rad. Za minuli rad kod ranijeg poslodavca predviđena je nadoknada od 0,4 odsto po godini dok bi kod aktuelnog poslodavca taj procenat bio 0,6 procenta.


Predlog Nezavisnosti je da minimalna cena rada ne može biti niža od vrednosti minimalne potrošačke korpe, kako bi se obezbedila egzistencija onih koji primaju “minimalac”. Predviđeno je da se u slučaju značajnih promena elemenata za utvrđivanje iznosa minimalne cena rada on utvrđuje češće umesto samo jednom godišnje. Period isplate “minimalca” ograničen je na šest meseci i eventualno dodatnih šest meseci, ali isključivo uz saglasnost reprezentativnih sindikata. Po isteku tog roka poslodavac je dužan da isplati razliku između ugovorene i minimalne zarade.

Predlogom Nezavisnosti povećava se i iznos otpremnine za odlazak u penziju sa dve na tri prosečne zarade u Republici. Uvodi se i obaveza (umesto mogućnosti) poslodavca da obezbedi poklone za decu zaposlenog za Božić i Novu godinu.

Za sudove rada

U obazloženju inicijative Nezavisnosti kao razlozi za uspostavljanje sudova rada navodi se nepoverenje sindikata i zaposlenih u sudove opšte nadležnosti, njihova neefikasnost, dugotrajne procedure i neujednačena sudska praksa, kao i nedostupnost prava na sudsku zaštitu zaposlenih zbog visokih sudskih troškova. Analiza sudske prakse pokazuje da radni sporovi u prvom stepenu prosečno traju tri godine, dok se na pravosnažnu i izvršnu presudu čeka i po šest godina. Primedba Nezavisnosti je i da postupajuće sudije nisu dovoljno specijalizovani za sve vrste radnih sporova, posebno za kolektivna prava zaposlenih i primenu kolektivnih ugovora.

Inicijativa Nezavisnosti zasnovana je na praksi članica EU među kojima su izdvojeni sudski sistemi Francuske, Nemačke, Britanije i Švedske. Ukazuje se da je našoj pravnoj tradiciji najbliži nemački sistem u kome su radni sudovi zasnovani na principu tripartizma: predsednik sudskog veća je profesionalni sudija dok ostale članove veća čine sudije porotnici koje biraju reprezentativni sindikati i poslodavačke organizacije. U inicijativi Nezavisnosti ukazuje se da su osnovne karakteristike postupanja pred radnim sudovima – efikasnost, fleksibilnost i smanjeni troškovi čime se obezbeđuje veća pristupačnost sudske zaštite.