14.01.2026.

Obaveštenje za zaposlene povodom promene pravne forme Javnog preduzeća u Društvo sa ograničenom odgovornošću

Povodom promene pravne forme preduzeća iz javnog preduzeća (JP) u društvo sa
ograničenom odgovornošću (DOO), smatramo svojom obavezom da se obratimo
zaposlenima i pružimo jasne informacije, posebno imajući u vidu zabrinutost i strah
velikog dela zaposlenih u vezi sa mogućnošću ugrožavanja njihovih radnih mesta.


Promenu pravne forme JP javnost i mnogi stručnjaci u ovoj oblasti neretko povezuju
sa budućom privatizacijom, smanjenjem broja zaposlenih, pogoršanjem prava iz
radnog odnosa, gubitkom socijalne sigurnosti koju je status JP pružao. Dodatno,
iskustvo iz godina koje su za nama upozorava da su ove bojazni legitimne i
opravdane, pa ih u potpunosti razumemo.


Pravne posledice promene pravne forme JP u DOO, sadržane u odluci Vlade R.
Srbije, podrazumevaju sledeće:

1) JP nastavlja da posluje kao DOO i prestaje da posluje kao JP;

2) DOO nastavlja da obavlja delatnost JP na isti način kao i JP pre promene pravne
forme;

3) DOO nastavlja da bude vlasnik celokupne imovine JP i dužnik svih njegovih
obaveza;

4) Sudski i drugi postupci koji se vode u ime, odnosno protiv JP, nastavljaju se u ime,
odnosno protiv DOO;

5) Svi ugovori koje je JP punovažno zaključilo do dana registracije promene pravne
forme, ostaju na snazi i DOO nastavlja da bude ugovorna strana u tim ugovorima,
bez potrebe zaključenja posebnih aneksa;

6) Osnovni kapital JP konvertuje se u udele DOO (jedini, 100% vlasnik R. Srbija).

Iz navedenog, kao i iz objašnjenja koje daju predstavnici Vlade, može se zaključiti da
se ništa suštinski neće promeniti, i da je promena pravne forme rezultat nastojanja
da JP posluju efikasnije, smanje gubitke, povećaju odgovornost i obezbede
profesionalno, a ne partijsko upravljanje.

Međutim, ne treba zaboraviti i neke novine koje promena pravne forme donosi:

1) Uvodi se izmena u načinu imenovanja rukovodstva. Dok je ranije Vlada direktno
imenovala i direktore i nadzorni odbor, sada Ministarstvo privrede imenuje
predstavnika države (u skupštini akcionara), koji potom bira nadzorni odbor, a ovaj
direktora;

2) Direktori su nakon promene pravne forme izgubili status javnih funkcionera - zbog
autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije iz 2021. godine, oni više nisu
u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima;

3) Uvodi se centralizovano vlasničko upravljanje preko Ministarstva privrede kroz
praćenje i unapređenje korporativnog upravljanja, donošenje hitnih mera u slučaju
poremećaja u poslovanju i vršenje drugih poslova od značaja za vlasničko
upravljanje, uključujući i saradnju sa drugim ministarstvima i državnim organima.



Ovo otvara pitanje sposobnosti jedne osobe (ma koliko bila sposobna) da upravlja
svim ovim preduzećima (Pošta Srbije, Putevi Srbije, Srbija šume…);

4) JP ima jaču socijalnu ulogu, dok DOO fokus stavlja na profitabilnost i tržište.
Imajući ovo u vidu, jasno je da zaposleni nastavljaju rad i u DOO, odnosno da
ugovori o radu ostaju na snazi, ali i da se oni kasnije zakonito mogu menjati
aneksima u bilo kom trenutku;

5) Iako promena pravne forme ne znači da će obavezno doći i do privatizacije ovih
preduzeća, javno-privatnog partnerstva ili nekog drugog oblika ulaska privatnog
kapitala ili restrukturiranja i njihove podele, potencijalno se otvara i olakšava put ka
tome (a što je ranije već potvrdio primer NIS-a).

Iako je propisima definisano da JP može da promeni pravnu formu u formu
akcionarskog društva (AD), ukoliko kumulativno ispunjava dva od tri kriterijuma: 1)
ima više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme; 2) ima poslovni prihod preko
40.000.000 evra u prethodnoj poslovnoj godini; 3) obavlјa delatnost koja je tehničko-
tehnološki i organizaciono složena ili obuhvata vršenje delatnosti preko poslovnih
jedinica na teritoriji R. Srbije, ipak i JP koja zadovoljavaju ne samo dva, već i sva tri
uslova menjaju pravnu formu u DOO (Pošta Srbije, Putevi Srbije...). Tako umesto
pravne forme koja podrazumeva nešto ozbiljniju pravnu regulativu (AD), ubuduće će
u DOO (ranije JP koja zapošljavaju više hiljada radnika) važiti ista pravila koja se
primenjuje na DOO koje može da bude osnovano i sa 100 dinara osnivačkog
kapitala i ne mora da ima ni jednog zaposlenog. Zašto? Da li je to ona fleksibilnost
koja se često pominje kao prednost promene pravne forme u DOO ili se nešto drugo
krije iza takve odluke.

Teško je razumeti kako sama promena pravne forme može da unapredi poslovanje
JP? Šta to nije moglo da se uradi u JP, a što može u DOO sa jednim akcionarom -
državom? Zaključak je jasan: Promena pravne forme sama po sebi ne znači mnogo i
ne predstavlja neke gubitak prava zaposlenih, ali može predstavljati prvu fazu
različitih procesa koji zahtevaju povećan oprez. Svaka promena koja bi mogla imati
posledice po zaposlene zahtevaćemo da bude transparentna, zakonita i uz puno
učešće sindikata. Upravo zato je uloga sindikata u ovom trenutku ključna, a vaša
podrška i uključenost izuzetno važna.



GS SITEL NEZAVISNOST

11.09.2025.

Pregovori o minimalcu za 2026. završeni bez dogovora socijalnih partnera

Sindikati tražili da “minimalac” od 1. januara bude 600 evra, Ministarstvo finansija ostalo pri svom predlogu od 550 evra, a poslodavci se izjasnili protiv povećanja

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2026. godinu između predstavnika Vlade Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata, i Unije poslodavaca Srbije završeni su danas, bez jedinstvenog stava socijalnih partnera, prenela je novinska agencija Beta.

„Današnji sastanak je održan na predlog Ministarstva finansija i sindikati su očekivali da će oni korigovati svoj raniji predlog za minimalnu zaradu za 2026. godinu, ali predstavnici ministarstva to nisu učinili“, izjavio je za Betu posle sastanka savetnik za ekonomska pitanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić.

18.08.2025.

Počinju pregovori o minimalcu za 2026. a sindikati pitali radnike o zaradama i troškovima

Anketa o primanjima i troškovima zaposlenih koristiće sindikatima koji će u pregovorima tražiti da se umesto dve korpe – minimalne i prosečne, definiše jedistvena protošačka korpa dovoljna za dostajanstven život

Danas bi trebalo da započnu pregovori o iznosu minimalne zarade za 2026. godinu a tim povodom dva reprezentativne sindikalne organizacije – Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata sproveli su anketu o zaradama i troškovima zaposlenih, kao i o njihovim procenama realnog obima potrošačke korpe.

Savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić izjavio je za agenciju Beta da je primarni cilj ankete da se utvrde potrebe građana i uporede sa statističkim podacima o minimalnoj i prosečnoj potrošačkoj korpi.

„Na osnovu toga ćemo koncipirati jasnije zahteve o potrošačkoj korpi i tražićemo da se definiše jedna korpa umesto dve – minimalne i prosečne“, objasnio je Ristić.

On je istakao da bi ta jedinstvena potrošačka korpa trebalo da zadovolji potrebe građana za pristojnim i dostajanstvenim životom.

Ristić je naveo da većina zemalja EU ima jedinstvenu potrošačku korpu, umesto da deli građane po osnovu sadržaja dve korpe – minimalne i prosečne, što je odomaćena praksa u Srbiji. Osim toga, logično je da i Srbija ima jedinstvenu potrošačku korpu ako zaista želi da se priključi Evropskoj uniji.

Odavno je stav reprezentativnih sindikata da minimalna zarada treba da bude dovoljna za podmirivanje osnovnih potreba zaposlenog i njegove porodice, odnosno da se prilikom njenog definisanja mora uvažiti kretanje životnih troškova i realna inflacija.

Iako konačnu odluku o iznosu “minimalca” u 2026. treba da donese Socijalno-ekonomski savet, predsednik Srbije Alekandar Vučić je sredinom leta rekao da će minimalna zarada od 1. januara biti 550 evra. To će biti obezbeđeno povećanjem neoporezivog dela zarade za nešto više od 15 odsto.

26.04.2025.

Obaveštenje

09.04.2025.

Aplikacija „Moja radnička prava Nezavisnost“

UGS NEZAVISNOST, obaveštava i poziva članove i druge zainteresovane, da preuzmu aplikaciju „Moja radnička prava Nezavisnost“ putem Google play store-a (https://play.google.com/store/apps/details?id=com.moveo.ugs_mobile), Apple store-a (https://apps.apple.com/in/app/radni%C4%8Dka-prava-nezavisnost/id1614648001) ili veb sajta , a koja će im omogućiti da anonimno prijave kršenja svojih radničkih prava.

Aplikacija je zamišljena tako da bude prva mobilna aplikacija ovakve vrste, u Republici Srbiji, koja omogućava anonimno prijavljivanje slučajeva kršenja radničkih prava, uz mogućnost slanja fotografija, audio snimaka i sličnih dokaza mogućih slučajeva kršenja njihovih prava kao zaposlenih.

Cilj prikupljanja prijava zaposlenih je da se ustanovi obim kršenja prava zaposlenih u Republici Srbiji, ustanove poslodavci kod kojih se prava najviše krše, kao i da se, od strane stručnih službi UGS NEZAVISNOST, građanima pruži pomoć kako bi zaštitIli svoja prava.

Kroz samu aplikaciju, pored prijave kršenja prava, članovi i ostali zainteresovani mogu da se informišu o svim značajnim aspektima prava zaposlenih, zakonskim propisima, aktivnostima sindikata kao i da se informišu o samom sindikatu i značaju sindikalnog organizovanja.

Tim UGS NEZAVISNOST će redovno analizirati primljeni sadržaj i postupati u skladu sa njim, bilo pružanjem pravne pomoći ili obaveštavanjem javnosti ili odgovornih institucija, uključujući i Inspektorat za rad, o najvažnijim pitanjima u zavisnosti od prirode prijavljenih slučajeva.