04.12.2014

INICIJATIVA ZA POKRETANjE POSTUPKA ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANjU NAČINA ISPLATA PENZIJA

U S T A V N O M S U D U S R B I J E Predsedništvo Sindikata penzionera Srbije „NEZAVISNOST“, na sednici održanoj 18.11.2014.godine, donelo je odluku o INICIJATIVA ZA POKRETANjE POSTUPKA ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANjU NAČINA ISPLATA PENZIJA („Sl.glasnik RS“ br. 116/14) sa predlogom za izdavanje privremene mere OBUSTAVE IZVRŠENjA PODNOSILAC INICIJATIVE:, Mat.br: 17571966; PIB: 101515083, koga zastupa potpredsednik Mihajlo Đorđević iz Beograd, ul:Ruvarčeva 5, JMBG:2003941710081. Na osnovu čl. 168. stav 2. Ustava Republike Srbije („Sl.glasnik RS“ br. 83/06), i čl. 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Sl.gl.“ RS br. 109/07, 99/2011), podnosimo predlog za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, objavljen u „Sl. glasnik“ RS br. 116/14 (u daljem tekstu: Zakon), jer nije u saglasnosti sa Ustavom R.Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

O b r a z l o ž e nj e Osporeni zakon, od 6 međusobno protivurečenih članova, neustavan je po više osnova i predstavlja grubo kršenje Ustavom zajemčenih prava određene kategorije starijih građana koja broji preko 650.000 ljudi. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija već u nazivu je kontradiktoran sadržaju jer ne sadrži rok do kada će važiti, iz čega proizilazi da nema privremeno dejstvo. Članom 1. navedenog Zakona, uređuje se ''način isplate'' penzija, počev od novembra 2014.g, u ''cilju očuvanja finansijske održivosti penzionog sistema u R.Srbiji'', da bi već u sledećem 2. i 3. članu zakonodavac zapravo predvideo smanjenjevisine, zakonom određenih penzija, većih od 25.000,00 din. I to selektivno, neproporcionalno i nesrazmerno, na način opisan u Zakonu. Nadalje, članom 4. i 5. istog Zakona, predviđeno je da se isplate penzija, u skladu sa tim Zakonom smatraju konačnim, kao i da se njegova primena odnosi na zatečene i buduće korisnike penzija, a čl. 6. Zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja. Član 3. Ustava R.Srbije glasi: „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima“. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, država je prekršila niz ustavnih načela od vladavine prava, stečenih imovinskih prava, pravne jednakosti, zabrane diskriminacije, zajemčenosti ljudskih i manjinskih prava, zaštite ekonomske sigurnosti penzionera i dr. Podnosioci inicijetive smatraju da ni jedan član ovog zakona nije u skladu sa Ustavom, iz sledećih razloga: Prema članu 70. Ustava R.Srbije, penzijsko osiguranje uređuje se zakonom. U skladu sa ovim članom, svim osiguranicima pravo na penziju i njena visina utvrđena je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju „Sl. glasnik RS“ br.34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014, a isplata penzija vrši se na osnovu konačnih i pravosnažnih rešenja Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. (udaljem tekstu: Republičkog fonda za PIO). Članom 58. stav 1. Ustava,jemči se mirno uživanje prava svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Kako penzije predstavljaju lično imovinsko pravo stečeno na osnovu zakona, svako zadiranje države u stečena prava predstavlja mešanje u imovinu, u konkretnom slučaju povredu tog prava, bez opravdanog osnova i protivustavno. Usklađivanje penzija i novčanih naknada regulisano je čl. 80. i 80a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Članom 80. utvrđuje se način usklađivanja penzija, a dopunjeni član 80a. stav 1. određuje procentualne iznose povećanja, odnosno, usklađivanja penzija za period od aprila 2014.g., do oktobra 2016.g, (za oktobar 2014.g, povećanje iznosi 1%, a nadalje 0.5%). Kako su iznosi povećanja sve manji, samim tim su i penzije sve niže jer ih obezvređuje inflacija. Međutim, stav 2. istog člana (80a.) Zakona o Penzijskom i invalidskom osiguranju glasi: „ Ako, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, od 1.jula 2014.godine ne bude donet propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, usklađivanje penzije u oktobru 2014. godine neće se vršiti na način propisan stavom 1. ovog člana, već će se vršiti u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.“ Pošto nije donet propis koji će ujednačiti nivo plata do naznačenog datuma, problem je rešen donošenjem spornog Zakona koji je istovremeno suprotan citiranoj odredbi, jer usklađivanje penzija u smislu čl. 80. i 80a. Zakona o penzijskom i invalidskom osuguranju, podrazumeva povećanje, (makar i minimalno) ili ne i smanjenje penzija. Član 2. i 3. Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, nije u skladu sa čl. 80a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, niti je u skladu sa samim sobom; zove se privremeni, a to nije, niti usklađuje, niti uređuje, već, smanjuje penzije. Oba su na snazi i oba se primenjuju. Osporeni zakon i u tom delu nije u saglasnosti sa čl. 194. stav 3. Ustava. Ovaj argument nesumnjivo pokazuje način na koji država funkcioniše kao i njen odnos prema vladavini prava. Paušalnakonstatacijaizčl. 1. osporenogZakona o privremenomuređivanjunačinaisplatepenzija, kojimsepravdacilj („očuvanja finansijske održivosti penzijskog sistema“), i hitnosti donošenja ovog „privremenog“ zakona sa trajnim, konačnim i trenutnim dejstvom, predstavlja samo izgovor za neustavno smanjenje stečenih prava i najbrži način za uštedu novca bez trenutnih posledica, s obzirom na populaciju na koju se to odnosi. Finansijska održivost penzijskog sistema narušena je upravo neracionalnim, nezakonitim i neodgovornim trošenjem novca Republičkog fonda PIO od strane države, koja traje već više decenija. Svojim merama „finansijske konsolidacije“, država je, povredila i ustavno načelo pravne jednakosti, iz čl. 21. stav 1. Ustava, jer pojedine svoje obaveze i dalje ispunjava u punom obimu a pojedine arbitrarno i selektivno umanjuje. Istovremeno, država daje različite i visoke subvencije, što nije njena prava obaveza, a svoje zakonske obaveze protivustavno smanjuje. Stoga, nastale posledice ne može prebaciti na penzionere. Kako država nije zvanično proglasila nemogućnost ispunjenja budžeta kao neophodan uslov za privremeno umanjenje svojih zakonskih obaveza prema korisnicima budžeta i fondu PIO, nema osnova ni da zadre u stečena prava njenih korisnika jer se dostignuti nivo ljudskih prava i manjinskih prava ne može smanjivati (čl. 21. stav 2. Ustava R.Srbije). Ustavno načelo pravne jednakosti (čl. 21. stav 1. Ustava), povređeno je i članom 2. i 3. osporenog Zakona, zbog neravnopravnog tretmana penzionera. Smanjenja penzija odnosi se samo na deo penzionera koji primaju penzije iznad 25.000,00 din, a oni su međusobno nejednako tretirani jer su im određeni različiti procenti umanjenja zavisno od toga da li su penzije više ili niže od 40.000,00 din. Nadalje, ovim Zakonom penzioneri su diskrimisani i u odnosu na zaposlene u javnom sektoru čije su plate (preko iznosa od 25.000,00 din), na osnovu čl. 5. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (Sl.gl. RS 116/14), linerano umanjenje za 10% nezavisno od visine zarade, za razliku od penzija čije umanjenje progresivno raste. Pri tom, plate predstavljaju tekuća davanja koja se regulišu zakonom, koletivnim ugovorom i ugovorom o radu, za razliku od penzija koje predstavljaju stečena imovinska prava,utvrđena na osnovu zakona i konačnih rešenja. Na ovaj način povređen je čl. 21. stav 3. Ustava o zabrani diskriminacije, u ovom slučaju po osnovu imovnog stanja, starosti, spihičkog i fizičkog integriteta (invalidski penzioneri). Ustavna obaveza Republike Srbije (čl. 70. stav 2.), je da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Međutim, spornim Zakonom i ovakvim diskriminatorskim i selektivnim tretmanom penzionera, država je ovu populaciju gurnula na marginu društva i u prve redove takozvanih „reformi“, koje nisu ni započete, ne vodeći računa da i u tom slučaju moraju biti ispunjeni zahtevi proporcionalnosti i uspostavljen pravičan odnos između opšeg interesa i zaštite prava pojedinaca. Na ovaj način jasno proizilazi da su penzionerima, pored već gore navedenih prava, povređena i njihova zajemčena ljudska i manjinska prava, koja se (čl. 18. stav 1. i 2. Ustava), neposredno primenjuju ... pri čemu Zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.... a jemstva neotuđivih prava (čl. 19.), služe očuvanju dostojanstva i ostvarenju pune slobode jednakosti svakog pojedinca ... što država osporenim Zakonom, nijedno od svih gore navedenih, Ustavom zajemčenih prava, nije ispoštovala. Naportiv, prekršila ih je. Takođe, čl. 4. spornog Zakona, predviđeno je da se isplate penzija izvršene u skladu sa ovim Zakonom, smatraju konačnim, iz čega proizilazi da će Republički fond za PIO, penzije smanjivati neposrednom primenom čl. 2. i 3. osporenog Zakona, koji ga na to ovlašćuje, bez donošenja pojedinačnog akta i upustva o pravnom leku. To osiguranike – korisnike, stranke, može dovesti u zabludu po pitanju prava na izjavu žalbe. U tom smislu, odredba spornog Zakona nije u skladu sa članom 36. stav 2. Ustava RS, kojim se predviđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Ovakvim rešenjem pojedinac može propustiti rok za Ustavnu žalbu. Osporenim zakonom (čl.6.), prekršen je i čl. 196. stav 4. Ustava, po kome zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije 8 dana od dana objavljivanja, a ranije samo ako postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja. U ovom slučaju nema ni opravdanih ni objašnjenih razloga. Ovaj Zakon, nezavisno od toga što važi za ubuduće, ima i retroaktivno dejstvo jer umanjuje iznose određene zakonom i pravosnažnim rešenjima, suprotno čl. 197. stav 1. i 2. Ustava. Imajući u vidu iznete razloge, podnosilac inicijative predlaže da Ustavni sud donese sledeću: ODLUKU 1. Utvrđuje se da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, objavljen u „Sl.glasniku RS“ br. 116/14 nije u saglasnosti sa Ustavom RS, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima i prestaje da važi danom objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. 2. Na osnovu čl. 56. Zakona o Ustavnom sudu, radi sprečavanja nastupanja neotklonjive štete kako za penzionere, (jer se radi o velikom broju starijih ljudi i ličnom imovinskom pravu, sa osnovnom pretpostavkom da mnogi neće doživeti obeštećenje što predstavlja nenadoknadivu štetu), tako i za sprečavanje štete koja bi nastala za samu državu (naknade štete, kamate, troškovi spora domaćeg i međunarodnog suda), predlažemo Ustavnom sudu da donese sledeće: REŠENjE Nalaže se Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da obustavi izvršenje isplate penzija na način predviđen članom 2. i 3. Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, objavljenom u „Službenom glasniku“ Republike Srbije br. 116/14, do okončanja postupka pred Ustavnim sudom. Podnosilac inicijative: SPS NEZAVISNOST Mihajlo Đorđević, potpredsednik