16.09.2014

VLADA PALA NA PRVOM ISPITU VEZANOM ZA PRIMENU ZAKONA O RADU

<a class="linked" href="http://www.nezavisnost.org/pages/posts/vlada-pala-na-prvom-ispitu-vezanom-za-primenu-zakona-o-radu1058.php">Preuzeto sa sajta UGS Nezavisnost</a> Iako smo znali da će tako biti, nadali smo se da grešimo. Na žalost, naše slutnje su se obistinile. Resorna ministarstva i Vlada su ’’pali’’ na prvom ozbiljnijem ispitu primene odredbi novog Zakona o radu u praksi. U toku rasprave o izmenama i dopunama Zakona o radu, UGS NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata su upozoravali nadležne domaće i međunarodne institucije da nije problem u sadržaju Zakona (koji, naravno, nije bio idealan) već u nedostatku znanja, volje, organizacionih i kadrovskih sposobnosti Vlade i njenih nadležnih institucija, da obezbede njegovu primenu u praksi. Konačno, Vlada je i sama priznala (kroz obrazloženje razloga predloženih izmena) da se Zakon o radu menja jer (citiramo) ’’... se važeći ne primenjuje u praksi .’’

Predlog reprezentativnih sindikata, u toku pregovora o izmenama i dopunama Zakona o radu, da se minimalna zarada, odnosno minimalna cena rada, vežu samo za konkretan, egzaktan, merljiv i uporedljiv parametar - a to je potrošačka korpa, predstavnici Vlade i Unije poslodavaca su odbili. Nisu prihvatili ni predlog da to ne bude ceo iznos, već samo 70% minimalne potrošačke korpe (to je bio odnos ova dva parametra u trenutku pregovora). Naprotiv, insistirali su da se uvedu i druga merila i kriterijumi. Tako je nastao član 112. Zakona, koji doslovce kaže (citiramo) : ''Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu:Socijalno-ekonomski savet). Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu:Vlada), u narednom roku od 15 dana. Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici. Odluka o utvrđivanju minimalne cene rada sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente iz stava 3. ovog člana. Ako dođe do značajne promene nekog od elmenata iz stava 3. ovog člana, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada. Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15.septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu''. Naravno, pri utvrđivanju minimalne cene rada, merila i kriterijumi iz stava 3. Člana 112. Zakona, moraju se posmatrati za čitav period u kome nije menjana minimalna zarada, kao i njihova projekcija u periodu za koji se cena rada, odnosno minimalna zarada utvrđuje. U konkretnom slučaju, u obzir treba uzeti kretanje ovih parametara od aprila 2012. godine (kada je ugovorena trenutno važeća minimalna zarada), kao i procenu njihovih kretanja u 2015. godini (za koju se minimalna cena rada ugovara). U pitanju je, dakle, period dulji od tri godine. U svom zajedničkom predlogu sa kojim su izašli na pregovore, od ekspertske radne grupe, preko Socijalno-ekonomskog saveta do Vlade, reprezentativni sindikati su polazili upravo od tih, Zakonom utvrđenih parametara i njihovog statistički iskazanog kretanja u prethodnom periodu, kao i procene kretanja u 2015. godini. Ostali učesnici u ovim pregovorima, ni Vlada (zastupljena kroz predstavnike Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstva finansija), ni Unija poslodavaca Srbije NISU DALI BILO KAKAV KONKRETAN PREDLOG, baziran na zakonom utvrđenim kriterijumima. Njihovo obrazloženje i jedini argument zbog čega ne treba menjati minimalnu zaradu, jeste: • Od strane Vlade: jer je to veliki izdatak za državni budžet, budući da oko 40 hiljada zaposlenih u državnim organima prima zaradu nižu od minimalne. Drugim rečima – manite merila i kriterijume (na kojima su pre manje od tri meseca insistirali) – NEMA PARA; • Od strane Unije poslodavaca: jer Vlada nije ispunila ranije data obećanja o rasterećenju privrede i poslodavaca (podizanje neoporezivog dela zarade, smanjenje poreza i doprinosa na zarade; izdvajanje toplog obroka i regresa iz zarade kako bi se smanjila osnovica za oporezivanje i doprinose za obavezno socijalno osiguranje,uz drastično povećanje poreza na imovinu...). Koliko su neozbiljni i neprincipijelni predlozi Vlade da se minimalna zarada, odnosno minimalna cena rada, ne menja ni naredne godine, još su neozbiljnija i neprihvatljivija objašnjenja nadležnih ministara kojima pokušavaju takve stavove da opravdaju. Ministar Vulin je otkrio ’’rupu na saksiji’’ i objasnio nam, kao i najširoj javnosti, da minimalna cena rada i minimalna zarada nisu isto, i da treba čitati, ne samo 112, već i 111. član Zakona. Upravo tako. TREBA PROČITATI, ali bilo bi poželjno i RAZUMETI da je MINIMALNA CENA RADA OSNOVICA ZA OBRAČUN MINIMALNE ZARADE (pomnožena sa brojem radnih časova na mesečnom nivou, pri ostvarivanju standardnog učinka). Sa druge strane, Ministar finansija je saopštio da postoji prostor za povećanje minimalne zarade, ali ’’samo za 6-7%’’. Možda su reprezentativni sindikati u svom predlogu za povećanje minimalne cene rada, kao što kaže Ministar, ’’nerealni’’, ali ćemo to prihvatiti tek kada Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo, svoj predlog obrazloži, u skladu sa Zakonom, odnosno prema svim elementima iz stava 3. člana 112. matematičkim putem dođe do predloženog povećanja. Što se stava Unije poslodavaca tiče, iako se slažemo sa njima da Vlada nije ispunila ni jedno dato obećanje, što negativno utiče na privredni ambijent, nije korektno da posledice takve situacije snose zaposleni, a posebno oni koji za pun fond radnih časova i standardni učinak, kao zaradu dobijaju iznos niži od zvanično (od te iste Vlade) objavljenog ''praga siromaštva'' za tročlanu porodicu. Da li se stvarno može ući u Evropu sa minimalnom cenom rada od 115 dinara (ispod 1evra) po radnom času, odnosno minimalnom zaradom, za pun fond radnih časova i standardni učinak, od 20.100 dinara (167 evra). Kako li će izgledati Strategija za smanjenje siromaštva koju, kako je najavljeno, priprema aktuelna Vlada koja priznaje da prag siromaštva za tročlanu porodicu iznosi 24.624 dinara, a istovremeno predlaže minimalnu zaradu od 20.100 dinara. Prema prostoj računici, pravi naziv za taj dokumenat treba da bude Strategija za povećanje siromaštva. Međutim, sigurni smo da će nadležna ministarstva i njihovi ministri, opet naći pravo objašnjenje za ovakav paradoks. Da nije tužno, bilo bi smešno !!!. Vujović: Za smanjenje plata i penzija do 10 odsto Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je večeras da će Vlada Srbije u narednim danima da izađe s predlogom mera uštede u budžetu, i dodao da se zalaže da smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija ne bude veće od 10 odsto, a kako kaže, moguće je da bude i manje. Vlada je apsolutno saglasna oko paketa mera, rekao je Vujović gostujući na RTS-u, i dodao da u vladi postoje "klasične balkanske nesuglasice, jer svako štednju vidi kod drugih, a ne kod sebe". Najveći deo ušteda će, kako je rekao, biti kao i uvek na platama i penzijama. "Fiskalni savet je govorio da je potrebno smanjiti 15 odsto linearno, neki supominjali i 20 odsto. Moja procena je oko 10 odsto. Rekao sam pre mesec dana da smanjenje neće biti ni dinar preko toga, ali pokusasavamo da čak bude i manje. Premijer i ekonomski tim vlade će narednih dana o tome razgovarati i doneti konačnu odluku da li će biti linearno ili će poštovati potrebe najsiromašnijih", rekao je Vujović. Upitan da li se zalaže za linearno ili progresivno smanjenje zarada, odgovara da je linearno, odnosno svima za isti procenat, lakse, ali s druge strane, dodaje, kod nas postoji element socijale. "Trudićemo se da one koji se nalaze blizu egzistencijalnog minimuma povredimo što manje. Svi će biti povređeni, a bilo bi dobro da teret ovog smanjenja više snose oni koji su bogatiji i koji to mogu da priušte zarad boljitka društva", rekao je Vujović. On je ocenio da je potrebno u vladi, ali i u javnim preduzećima da se postigne svest o tome da oni koji imaju najveće plate štede više, a oni koji imaju manje štede manje. Vujović je u tom smislu naveo i primer EPS-a koji ima, kako je rekao, skoro dva puta veće plate od proseka Srbije. "Tako bismo svi zajedno postigli nivo efikasnosti koji imaju uspešne zemlje, da imamo fiskalni deficit koji će biti pod našom kontrolom, ne više od 2,5 odsto BDP-a, i dug čiji će udeo u BDP-u početi da pada", kazao je on. Prema njegovim rečima, cilj vlade je da najpre štedi tamo gde najmanje boli, a gde boljim ponašanjem možemo da se uštedi. Tako se, kaže on, ne štedi mnogo, ali je jako važno da se dobro odnosimo prema sredstvima. "Želimo da uvedemo 10 odsto štednju na materijalima i gorivu koji se troše u državi i u javnim preduzećima. Želimo da štedimo na svim merama gde se ne ponašamo domaćinski, gde spadaju i pojedine subvencije koje ne daju efekte. U poljoprivredi, na primer, dajemo subvencije do 100 hektara, a oni što imaju toliko zemlje su bogati i ne zaslužuju subvencije", rekao je ministar finansija. On je naveo i da se Železnicama Srbije daju subvencije koje ne daju efekte, i vlada će ih, kako kaže, vezati za performanse te firme. Vujović je podsetio da vlada već mesec i po dana radi na planu ušteda, odnosno i šire od toga, na planu kompletne fiskalne konsolidacije koji obuhvata period od tri godine, a u 2015. je kako kaže, potrebno uštedeti oko 750 miliona evra i to na strani rashoda."Ovo je krajnji trenutak da dobrovoljno krenemo u uštede o kojima se priča već više godina. Iako bi i sada na osnovu likvidnosti koju imamo mogli da nastavimo da se ponašamo po starom i da nikoga ne povredimo, to bi u perspektivi bio put koji nije održiv na duži rok. Tada bi fiskalni deficit i javni dug toliko porasli, da ne bismo više bili zemlja koja je solventna", rekao je Vujović. Minimalna cena rada Upitan šta će vlada presuditi oko minimalne cene rada, budući da je održan sastanak sa sindikatima i poslodavcima, on je istakao da šansa za povećanje postoji, ali ne za 20 odsto. "Privreda ne može da podnese povećanje minimalne cene rada od 20 odsto koliko su tražili sindikati. Neko povećanje dolazi u obzir, ali ako uzmemo u obzir da je BDP pao ove godine, te kretanje ostalih plata koje su stagnantne, situaciju na tržištu rada i naše perspektive i fiskalnu konsolidaciju, mislim da bi bilo realno očekivati povećanje od oko šest, sedam odsto, ne više", rekao je Vujović. Vlada odlučuje o minimalnoj ceni rada Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu uspeli da dođu do zajedničkog rešenja koliko bi minimalna cena rada trebalo da iznosi u sledećoj dodini, izjavio je danas ministar rada Aleksandar Vulin. - To znači da će Vlada preuzeti odgovornost i doneti odluku na jednoj od narednih sednica - rekao je Vulin novinarima, nakon sednice SES-a. On je podsetio da rok da se SES izjasni o minimalnoj ceni rada ističe danas, ali da će Vlada na jednoj od narednih sednica doneti odluku o tom pitanju, istakavši da se minimalna cena rada primenjuje od 1. januara naredne godine. Vulin je novinarima nakon sastanka SES u petak rekao da su se članovi tog tela dogovorili da nastave sa sednicom u nedelju a da će do tada radna grupa raditi na još nekim detaljima. - Radna grupa će raditi na još nekim detaljima u smislu novih pokazatelja u ekonomskom smislu na osnovu kojih će se odlučiti da li i koliko treba da se menja cena rada - rekao je Vulin. On je podsetio da SES odluku donosi konsenzusom i da je dovoljno da samo jedan član kaže da nije zadovoljan i odluka neće biti doneta. Vulin je rekao da su sindikati tražili novu cenu rada - 137, 9 dinara po satu, a poslodavci da ona ni na koji način ne treba da bude promenjena. Država je saslušala i jedne i druge, hoćemo da nastavimo da radimo i da nađemo rešenje. Očigledno nećemo moći da zadovoljimo sve, i jednu i drugu stranu, ali to je uloga države u ovom dijalogu i mi vodimo računa da bi to bilo održivo - rekao je Vulin. Nakon što su se čula mišljenja obe strane izaćiće se sa računicom i zato je, kako je rekao, predviđen nastavak sednice. Vulin je podvukao da minimalna cena rada i minimalna zarada nisu iste kategorija i da su regulisane posebnim članovima Zakona o radu, odnosno minimalna zarada članom 111, a minimalna cena rada članom zakona 112. On kaže da su se sindikati pozivali na član 112, ne uzimajući u obzir još neke parametre kao što su kretanje zaposlenosti, a da u računicu nije ušla ni produktivnost. - Minimalna zarada ne mora da ima nikakve veze sa minimalnom cenom rada jer minimalna zarada je socijalna kategorija kojom mi štitimo nasiromašnije da ne prime manje od minimalne zarade, a minimalna cena rada je ekonomska kategorija - kazao je Vulin. 
Kako je naveo, minimalnu cenu rada moguće je izračunati po raznim parametrima, a minimalna zarada se ne može izračunati. Kako je kazao, država brine kako da obezbedi da najsiromašniji radi za ipak, pristojnu zaradu, i da ona ne padne ispod granice siromaštva.